Želim…          

Iscrtavam prostor,
sumornim daljinama,
Oči koje nisu mogle
da te pronadu
u providnim senkama,
naspram talasa prošlosti,
u nemiru ovog
bednog jutra…

I još jedna
prazna zamka za snove,
Prazne ruke,
željne zagrljaja,
Ovalna soba,
bez zidova,
i kao da sam
u šumi spavao,
sa divljim zverima,
Uplašen,
srce kuca,
iskočiće…

Nemir u blizinama,
sunčevih zraka,
Rosa na proplanku
kao prekrivač
od uzdaha…
Uzalud otežem
i ovu toliko
beskrajnu noć,
Nema te,
al si u mislima,
duboko ukopana,
ispod neostvarenih,
a sanjanih snova…

Želim,
Želim da budeš
samo moja,
moj noćni cvete,
Da i po danu,
mirise osetim,
one udaljene,
a tako poznate
blizine od snova…