Tag Archive: Miroslav Mika Antić


I Opet Znam

PogledI opet znam doći ćeš
nošena vetrom
sa dalekih mirišljavih polja
I opet znam doneće
osmijeh vredan svih tih čarobnih Nastavite sa čitanjem

Nema Tih Suza

                  Nema Tih Suza

Nema tih suzaNema tih suza koje bi
isprale sve tragove u duši…
Tragove lutalice u potrazi
za kutkom topline
u ovom hladnom svetu,
svetu pretvorenog iz
vizija, u kome sunce ne
greje, mesec gubi sjaj Nastavite sa čitanjem

Volim Te

   Volim Te

Volim te

Noćas mislim na tebe
I zovem te
Al’ ti me ne čuješ
Uvek isto je
Noćas sanjam o tebi

Nastavite sa čitanjem

Znam Da Volim

                      Znam Da Volim

Ja ne znam da li čovek može voleti druge više nego sebe. I ne znam da li čovek na kraju sve preboli. Ja ne znam da li se voli samo jednom u životu. I ne znam da li se srce može zaista dati. Ja ne znam da li se može voleti do smrti. Jesmo li Anđeli ili đavoli? Ne znam, ali znam da VOLIM , više nego sebe..
Ti me nemoj voleti previše, mogu te zamrziti. Nemoj me voleti premalo, mogu zauvek otići. Voli me 

dovoljno, da znam da živim. Voli me malo, da

Nastavite sa čitanjem

Potraži Me U Sećanju…

Potraži me u sećanju…

Ako me nema potraži me u sećanju,
vreme ga izbrisati ne može .
Ja ću biti uvjek tu u Nastavite sa čitanjem

ZvezdeSreća je što spavamo pod istim nebom,
Zato gde god da si Nastavite sa čitanjem

Mesec,Poezija

Kada tvoja ljubav prođe
Ti znaš gde ćeš me naći
Negde u uglu tvoje duše 
Sedim…

Moje misli ne postoje
Moje želje  Nastavite sa čitanjem

Dve zvezde, jedan život…

Našao sam te u zbiru savršenosti,
kad su i kiša i lepota
bili poklon istog sveta,
onog o kojem sanjamo,

tamo negdje gde potoci žubore

našim imenima u sutonu vremena.

Moj je svet tada postao bajkovita Nastavite sa čitanjem

Da Sam Zora ♥♥♥

Da sam zora pa da mogu jutrom da te budim

da dođem pod prozore tvoje i udjem tiho

na krilima vetra da osetiš miris i poljubce

moje ili da sam barem magla da ti mogu u

zoru tiho i nežno u postelju ući da ti skinem

ljutarnju rosu sa Nastavite sa čitanjem

Senka♥♥♥

Zbog svega što smo najlepše htelihoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći trebazbog svega što smo najlepše hteli.

Nastavite sa čitanjem

%d bloggers like this: